Dusa mawa
OVO vam je moja dusa mawa...volum je ja punjo...stoka jedna cccc....hmmm nema nam momka....odlucila sam joj pomoci
mada nikad ne uspijem u tome pa sad ....momci pokusajte sami hahha
by anchy
Dobrodošli na moj blog
OVO vam je moja dusa mawa...volum je ja punjo...stoka jedna cccc....hmmm nema nam momka....odlucila sam joj pomocimada nikad ne uspijem u tome pa sad ....momci pokusajte sami hahha
by anchy
 |
Vrijeme za ljubljenje Nema lošeg mjesta ili vremena za ljubljenje. Ipak, neka mjesta mogu biti zabavnija i romantičnija. Slijedi lista takvih:
 |
|
|
Andjelicic moji mawi....vojimmmmm ih punjoooo...sta reci o mom braci nego boduca nada BiH .......super igra fudbal....,a ova mawa njegova...uhhhh bjezite od nje ako mislite zivu glavu izvuciiiii nikad ludju curu u zivotu nisam upoznala...a mora takva biti ipak je blizanac u horoskopu.....super se slazu...ne znam vam tacno reci ko je koga vise opcarao ,ali samo jedno znam da su se za kratko vrijeme zblizili pravo i da se volu punooooooooo...opcara mi brat 
ma samo tako nastavite duse moje mawee...ljubimmmmm...
by anchy
TRUE LOVE=)
Mozda jesu udaljeni jedno od drugog ali se trude odrzat vezu...I kada mislis da je kasno za njih,kad se budi nepovjerenje,zelja za necim drugim,jedan drugom dadnu podsticaj.Sumnja da jedno drugo ne vole nestane,a kao rezultat toga javlja se zelja za necim drugim...Moglo bi se rec da je sam ovaj blogg rezultat toga,zelja jednog partnera da popravi vezu,da je ucvrsti,da nastave dalje,jer bitno je ono sto je u srcu,to se ne moze lako izbrisat jednu proslost i sjecanja na one dane kad su bili zajedno,predivan osjecaj,velika sloga,jedan duh iskrene ljubavi...
Ipak ja ovako gledam na njih dvoje,zelim im puno srece,ljubavi,djece...
Ipak Anela je moja naj jeranica,stoka jedna,predivno bice...
Volu se
sto je najbitnije.
SJećate li se pJesme „Samo jednom se ljubi, sve je ostalo varka...“? Pre pedesetak godina ta je poruka poprimila obeležje pravog mita o ljubavi. Naši roditelji su pevali tu pesmu, igrali uz nju i zaljubljivali se, ne primećujući kako ih hipnotiše. Tako se neprimetno uvukla u njihov sklop verovanja, da su, ne znajući, počeli i da je žive. Posledice su za mnoge bile kobne.
piše: Vesna Špalj, prof.
izvor web portal Ogledalce, oglasi za ženski svet
Ako poverujemo da se samo jednom ljubi, odnosno da imamo pravo samo na jedan ljubavni izbor u životu, šta će biti posledica tog verovanja? Strah od moguće greške i razočarenja, sumnjičavost, kritičnost i nepoverenje, nesposobnost da se prihvate i prožive i prijatne i neprijatne emocije vezane za ljubavno iskustvo. Šta ako zavolim pogrešnu osobu? Što ako prokockam jedinu šansu? Moram otvoriti „četvore oči“ da mi se to ne dogodi.
 |
I tako, postajemo kontrolisani i kritični. Čim primetimo nečije znakove naklonosti, odmah ćemo toj osobi početi da tražimo mane. Bolje da odmah otkrijemo sve što ne valja, pre nego što “poklonimo svoje srce”. Bolje da pobegnemo na vreme i sačuvamo svoju „kartu za ljubav“. A kad nešto grčevito tražimo, onda to i pronađemo. Nećemo biti svesni koliko lepih ljudskih osobina nismo registrovali i koliko nam je zanimljivih, emocijama bogatih iskustava promaklo jer to nismo tražili. Tražićemo i naći razloge za beg od bliskosti. I tako ćemo svoj život pretvoriti u čekanje „prave ljubavi“ i „idealnog partnera“.
A kako uopšte da otkrijemo koliko je neko pravi za nas ako ne dopustimo zajednička iskustva u najrazličitijim situacijama? Na prvi se pogled možemo jedino zaljubiti, ali ne i zavoleti. Zaljubiti se znači projektovati svoju bajku o princu ili princezi na neku nama privlačnu osobu, koju zapravo ne poznajemo. Ona nas privuče svojim izgledom, nekom osobinom ili veštinom, a mi joj pripišemo sve što želimo da ima.
Kako vreme prolazi, nastupa faza trežnjenja. Shvatamo da osoba u koju smo zaljubljeni nije onakva kakva nam se činila na početku.
Dopustimo li sebi da je upoznamo, otkrićemo njene stvarne kvalitete. Možda oni nisu kao u našoj bajci, ali to ne znači da su loši. Dopuštajući osobi da nam se predstavi, možda nas osvoji na neočekivan način. Tada će nam, možda, nešto drugo postati važno, nešto za šta do tada nismo ni znali da postoji. Ako se to dogodi, naša će zaljubljenost preći u ljubav. Prihvatićemo osobu i barem 70% njenih ponašanja. Ostalih 30% biće područje zajedničkog učenja, prilagođavanja, usklađivanja i ličnog razvoja.
Ako otkrijemo da osoba u koju smo se zaljubili nema osobine koje su nam važne, ako sa njom nemamo o čemu da razgovaramo, ako nemamo zajedničkih interesa i dodirnih tačaka, ako su nam vrednosni sistemi različiti, ako se međusobno ne razumemo i ne podržavamo, tada ćemo znati da je vreme za rastanak. Biće potrebno vreme da prebolimo i neće biti prijatno, ali kada odbolujemo, ponovno ćemo biti spremni za nov početak - samo što ćemo posle takvog iskustva mnogo brže prepoznati ono što stvarno cenimo i volimo. Zaljubljivanje i odljubljivanje proces je sopstvenog rasta i formiranja kriterijuma. To je put ka emocionalnoj zrelosti.
Za ljude koji veruju da imaju pravo na samo jedan pokušaj, sve što je potrebno da se ljudi zbliže oni već smatraju pokušajem. Kada bi sa nekim provodili vreme, delili aktivnosti, iskustva i emocije, to bi već bila veza. I tako sebe dovode u paradoksalnu poziciju: započnu li bliskiji odnos sa nekom osobom, možda će potrošiti jedinu „kartu za ljubav“ na pogrešnu osobu, a ako ne, kako će saznati da li je ta osoba prava ili pogrešna? To je kao da pokušavate da plivate, a da se ne pokvasite. Rezultat je odgađanje i čekanje onoga pravog, a ti „idealni“ baš ne „rastu“ često. Što su bliže kraju reproduktivnog razdoblja i što im više otkucava „biološki sat“, to i potraga postaje paničnija. Posle pedesete polako odustaju, objašnjavajući sami sebi da bi “pristati na nekog ko nije idealan”, nakon toliko čekanja, značilo izneveriti samoga sebe. A nisu svesni da su sami sebe izneverili i izdali onda kada su sebi oduzeli pravo na greške i učenje kroz zaljubljivanje i odljubljivanje. Jer kako mi učimo o ljubavi? Ljubeći! Nekad zaboli, nekad se razočaramo, ali smo svaki put kad odbolujemo, zreliji i sposobniji razlikovati ljubav od iluzije.
 |
A šta ako osobi koja veruje da se samo jednom ljubi partner umre? Ona to nikad neće preboleti i nikad neće započeti nov odnos, naprosto jer sebi to neće dozvoliti. To za nju nije samo gubitak voljene osobe, već je to i gubitak mogućnosti da voli do kraja života. Ljudi koji nisu prihvatili to verovanje, osećaće tugu, plakaće i žaliti, ali će se posle nekog vremena smiriti i usmeriti prema budućnosti. Oni koji su poverovali u tu predrasudu, nakon gubitka voljene osobe zapadaju u bezvoljnost, besciljnost, celi niz poremećaja funkcionisanja tela. Konačno ih znaju spopadati i misli o samoubistvu jer im je nesnosno godinama čekati smrt živeći bez ljubavi. Što je osoba više priželjkivala i kasnije veličala svoju ljubav, to će njen život posle gubitka biti besmisleniji.
Isto se može dogoditi i kada se zaljubimo, pa nas voljena osoba ostavi. Ako poverujemo da smo time potrošili svoju jedinu šansu za ljubav, sami ćemo sebe osuditi na život bez ljubavi. Ako ne, gubitak će nas ojačati i za nove dobitke - lakše ćemo prepoznati osobu koju možemo istinski prihvatiti i voleti.
Ljudi najčešće nisu svesni kada su i kako sebe osudili na život bez ljubavi. Primećuju da im se ljubav ne događa, da za nju nemaju vremena jer su npr. zatrpani poslom. Postanu predani svom humanitarnom radu, hobiju, političkim aktivnostima, sportu, nekoj verskoj zajednici ili bilo čemu drugom, samo da im ne pretekne vremena za razmišljanje o bliskosti. Neki ljudi mogu u svojoj glavi odvojiti seks od ljubavi i svoja seksualna lutanja smatrati samo igrom ili zadovoljavanjem potreba. Tada seks više nema nikakve veze sa ljubavlju, pa im je lakše da opravdaju svoje ponašanje.
I tako mi sami sa sobom igramo razne igre. Uveravamo se da to što smo do sada imali sa nekim i nije ljubav jer nam se tako čini da svoje pravo na ljubav ipak nismo potrošili. Progonimo sami sebe svojim verovanjima, osuđujemo se na bol i oduzimamo sebi pravo na učenje i razvoj kroz sopstvena iskustva. A zašto? Samo zato što su nam tako rekli, a mi smo to prihvatili bez ikakve provere. Kao da vam sada neko kaže da ste pozeleneli i vi to prihvatite, umesto da se pogledate u ogledalo! Ograničenja su najvećim delom u našim glavama. Što više „eksera“ koji nam kvare život „izvadimo iz glave“, više će kreativnosti, zadovoljstva i mudrosti biti u našim životima.
A sada svako sebe može zapitati: Postoji li u mojoj prošlosti „najveća ljubav“? Ne najintenzivnija, već ona za koju bismo mogli reći da je prava, za razliku od svih ostalih? Ako je tako, znajte da je to prikriven način verovanja u jednu ljubav. Zamislite da ta najveća ljubav ima neku boju. Koja bi to boja bila? A onda se setite nekog drugog odnosa koji je nalikovao na ljubav. Koju bi boju imao taj oblik ljubavi? I možda još jedan odnos. Koju bi boju imao? Ljubav je kao i boje. Postoji cela paleta boja i njenih nijansi. Isto tako, postoji i cela paleta ljubavi i njenih nijansi. I tek kad ih dopustimo sebi, moći ćemo osvedočiti o tom bogatstvu. Svaka ljubav koju doživljavamo prava je i stvarna, kao i svaka boja u paleti boja.
mali dodatak:
Savremeni psiholozi tvrde da bez EQ faktora (emocionalne inteligencije) ne vredi ni onaj opštepoznati IQ (opšta inteligencija). Istraživanje EQ - emocionalne inteligencije je hit u svetu, a trenutno naučnici pokušavaju da shvate kako se IQ i EQ (opšta i emocionalna inteligencija) uzajamno dopunjuju. Kada je reč o elementima uspeha u životu, tvrde da IQ (opšta inteligencija) čini oko 20 odsto uspeha. Ostalo zavisi od drugih faktora, kao što su pripadnost određenoj klasi, sreća, neurološki procesi u mozgu i, naravno, EQ – emocionalna inteligencija. Samosvest je od ključnog značaja za emocionalnu inteligenciju.
To je sposobnost da budemo srećni zbog onoga što osećamo. Samosvest je najvažnija jer nam omogućava samokontrolu, koja nije važna zato da bismo ugušili osećanja, već zato da bismo sproveli ono što hoćemo.
BY ANCHY
Adam je bio ljubomoran kada je Eva uzela plod s drveta života, bio je ljubomoran jer se osetio ugrožen, kaže pomalo u šali dr Petar Bokun, zaključujući da je za ljubomoru uvek potrebno dvoje.
Razgovarala i priredila: Ljiljana Sinđelić-Nikolić
 |
Ljubomora nije ljubav!
"Sama reč ljubomora sastoji se od ljubavi i more! Mora je ono što nas mori, što nas muči, što je teskobno, što je ustrašno, što pritiska čoveka. Kad mi dođu pacijenti opisujući moru, kažu da imaju utisak kao da im je na grudi nešto selo. Od polovine reči ipak ostaje ljubav," kaže neuropsihijatar dr Petar Bokun.
"Najveća je umetnost zadržati određeni nivo ljubavi a da doza ljubomore ne prekrije to. Treba biti veoma iskusan da bi se razgraničilo kad ta ljubomora, koja još uvek doprinosi ljubavi, ili je bar ne ubija, kada ona postaje patološka, kada prestaje biti konstruktivna i postaje destruktivna i praktično ubija sam smisao odnosa među ljudima. To je onda patološka ljubomora."
 |
"A nesigurnost nije normalno stanje. Ono što je normalno stanje, to je stanje ležernosti, opuštenosti, smirenost. Bazično, samo nesiguran čovek je ljubomoran. Nije ljubomoran onaj koji je uveren u sebe, u svoju sigurnost, u svoju polnost, u svoju potenciju, jer nema ljubomore bez seksualne komponente. Tek kad čovek zakazuje na nekom planu, ili postavi previsoko ciljeve pa onda kaže - ne mogu ja da zadovoljim moju ljubljenu, postaje ljubomoran."
"Imamo u Srbiji kompleks starih momaka. Stari momci se plaše sponzoruša, ko će nju da odvede na splav, ja nemam toliko para! A sponzoruše se opet doteruju da bi neku svoju nesigurnost odagnale. Dakle, tu postoji faktor nesigurnosti kao podloga ljubomore. Žena neće biti ljubomorna ako veruje u svoga muža, ako je uverena da je on samo njen čovek i da neće poći sa strane. Ljubomora je izraz neke manjkavosti, nekog nedostatka u nama."
"Kada čovek neki slučajni mig, gest svoje voljene osobe u pravcu nekog drugog interpretira kao da je to neki znak da je ona neverna, da iza toga leži nekakva zavera. Ljubomora ima jednu psihološku osobinu, a to je velika projektivnost."
 |
"Mi uvek okrivljujemo drugoga i nikad ne pođemo od sebe. Ljubomorni čovek, kao što smo rekli, ima neki nedostatak, može biti impotencija, nedostatak, zakazivanje na socijalnom planu. Recimo, neko ko je mnogo obećavao, da će doktorirati, da će biti ovo i ono, a onda sa četrdeset ispade da je jedva zaposlen i da živi od roditeljske pomoći i, prema tome, on projektuje da su drugi krivi, i tu je taj mehanizam ljubomore."
"Ne postoji stopostotna krivica, ajmo reći, da li je žena koketirala ili stvarno uzela sa stabla života poput Eve, Adam je bio ljubomoran, on se osetio tu ugrožen. Dakle, za ljubomoru je potrebno dvoje. Ljubomora se uvek krije."
"Uglavnom, u početku će biti migrena ili nešto drugo, jer se pacijent ili pacijentica ne usuđuju da priznaju suštinu. Čovek će priznati i lošu probavu i ne znam, ići će i na plastičnu operaciju, ali ljubomoru ne, jer oseća da je za ljubomoru potrebno dvoje. E sad, ako je psihijatar površan, uhvatiće se za to pa će lečiti migrenu, neće ući u bit stvari i neće biti efikasan. Ali, dobar psihijatar će otkriti šta je bit stvari i ići će na kauzalitet, na uzrok, i - ako lečiš uzrok - onda ćeš biti uspešan, a - ako lečiš sekundarne posledice osnovnog uzroka - onda si izlečio samo pojedini simptom a nisi bolest."
 |
"Žene su sklonije da brže priznaju, da brže reaguju. Muškarci mnogo duže kriju ljubomoru, prikrivaju pod raznim formama, spremni su čak da izađu iz braka a da ne priznaju ljubomoru. Rekao sam da se ljubomora maskira, i tu su muškarci spretniji. Žene nekako lakše otkriju svoju ljubomoru; recimo, žene su i češće klijenti privatnih detektiva, one lakše plate da se prati partner i nađe in flagranti nekakva ljubavnica. Žene su i veće žrtve ljubomore."
"Nema izlečenja bez drugoga, to je pravilo zanata. Kod nas, nažalost, postoje predrasude prema psihijatriji, kažu - nek ide kod psihijatra ko je lud. Već 43 godine radim, i najbolesniji dolazi na kraju, a najfinija violina, ona najtananija, koja je u stvari najnevinija, ona prva dolazi, ona prva dolazi koja bi najmanje trebalo, ali je u biti žrtva, a on, ajmo reći on, on poslednji dolazi. Kad se adekvatno tretira i sa porodičnom terapijom, nema razloga da se ne istera na čistac. E sad. Šta znači isterati na čistac? Ako je patološka ljubomora, dakle, alkoholna, paranoidna, onda se leči ta bolest, paranoja, alkoholizam."
"Ljubomora je uvek prisutna kod onih koji piju. Kod nas je običaj da narod pije, od krštenja do smrti se pije. Nije svaki čovek koji pije alkoholičar, ali svaki alkohol stvara poremećene etičke i moralne potencijale i on stvara podlogu za ljubomoru. Ne mora čovek da bude hronični alkoholičar da bi iskazao ljubomoru. Dešava se da popije nekoliko čašica i najednom mu se oslobode neke kočnice i on počne da optužuje, da sumnjiči, obično je sumnjičav do paranoje."
"Dešava se zbog ljubomore i gubitak posla, socijalna izolacija, jer tu kuću niko ne posećuje godinama, nemaju prijatelje, ni kumovi ne dolaze više, ali muškarac neće otići psihijatru nego čeka, onako, pokvareno. Kada se, dakle, reši problem alkoholizma, paranoje, onda ljubomora sama po sebi regradira. Nažalost, nikad ne nestaje, i to treba znati. Mi upotrebljamo reč zalečiti, nikad izlečiti! Zato što će u nepovoljnim okolnostima ljubomora ponovo izbiti, sa svim svojim manifestacijama - od kontrole donjeg rublja, do praćenja izlazaka, praćenja na pijaci. Nije lako, ali ako je cena brak i deca, ipak treba se strpeti."
"Važno je ne izazivati. A postoje žene koje misle da testiraju ljubav pomoću mehanizma ljubomore, koje kažu - muž me ne voli, danas me nije ošamario! Jer postoje i sadomazohistički odnosi, ne moraju biti patološki, ono po definiciji Markiza de Sada, ali postoje odnosi gde žena titra do granice živaca, a onda kad dobije - povuče se. Postoje takvi brakovi, odnosi koji funkcionišu na nivou, mi to kažemo eks leks, na nivou do izvanredne situacije, i tek kad je situacija napeta, na granici incidenta i agresije, onda tek one mogu da funkcionišu jer smatraju da su zadovoljile neki svoj egoistički, narcistički poriv za važnošću. U suštini, uvek je borba za važnošću."
 |
"Moja preporuka je da se ne igra, da se ne testira nivo, potencijal za ljubomoru, ni kod muškaraca ni kod žena, jer je on veoma nizak, svačiji prag tolerancije je nizak, jer mi živimo u vremenu nesigurnosti. Mnoge veze propadaju zbog toga što su išle malo prepotentno. Trebalo bi da svaki normalan čovek stvara vezu sa onim ko njemu antropološki, psihološki, biološki, socijalno odgovara."
"Imate muškarce koji u nekoj svojoj prepotenciji ožene ženu koja je stvorena za dva radna mesta i onda, kad ne može, i nakon kratkog vremena on to oseti, ali ne može da prizna, pogotovo muškarac, oni teško sebi priznaju da su pogrešili, ne priznaju poraz. E sad, pošto neće da priznaju, eto ga okidač za ljubomoru, oni projektuju - e, ti si ovakva, onakva; okrivljuju ženu koja je ni kriva ni dužna, koja kad-tad može, zato što je nevino optužena, upravo da napravi po principu inata ono za šta se optužuje."
" I tako, ljubavna igra mesto da je flert, ona je u stvari jedan rat rečima. Zato se mora biti veoma oprezan da se rečju ne izaziva, jer postoje bazično ljubomorni ljudi, koji već na same reči disproporcionalno, preterano reaguju. Treba biti veoma iskusan da bi se razgraničilo kad ljubomora, koja još uvek doprinosi ljubavi, ili je bar ne ubija, kada ona postaje patološka, kada prestaje biti konstruktivna i postaje destruktivna i praktično ubija sam smisao odnosa među ljudima," kaže neuropsihijatar dr Petar Bokun.
BY aNCHY
 |
Šta se dešava kad smo zaljubljeni, kako se menja naša hemija u mozgu. Imamo sve znake neurotičnog ponašanja, uznemirenost i povećana emotivnost. Preosetljivi. Na sve. Jedemo ali gubimo kilograme. Strahujemo da ćemo biti odbačeni, plašimo se svega, analiziramo svaku reč, povlačimo se, usponi i padovi, nesigurnost, nepoverenje, sramežljivost, predvidjanje najgoreg i najboljeg, slabost sveopšta ili neverovatna snaga, euforija, radost, toplina, maštanje, nada...agonija i ekstaza. Kad ste zajedno, božanstven je osećaj, kad niste, stalno imate potrebu jedno za drugim.
Ljubav nije emocija, to je potreba, kaže u svojim knjigama i istraživanjima Helen Fisher. Romantična ljubav ima najmanje dve faze, fazu privlačenja i fazu vezivanja. Priroda je tako uredila da se privučemo, zaljubimo, duboko vežemo za neku osobu da bismo mogli da je tolerišemo dovoljno da imamo bebu sa njom. Slepa zaljudjenost prerasta u ''attachment'' i mirniji period. Umesto straha, nade, opsesije, sve to prelazi u nešto drugačiji odnost bliskosti, razumevanja i mira. Mada, ukoliko ne dodje do attachmenta, onda dolazi do de-attachmenta. Obično ljubav traje od 18 meseci do četiri godine, koliko je zapravo potrebno da vaš potomak prodje fazu kada su mu najpotrebniji roditelji jer naše bebe ne mogu same da se brinu o sebi. Pošto su bespomoćni zahtevaju našu bezuslovnu ljubav. Idealno od oba partnera.
Ali može i ovako da se poredja
1. sex drive
2. romantic love
3. attachment
iliti strast i neko nam je seksualno privlačan, što može da preraste u romantičnu ljubav i potom u bliskost, razumevanje i duboko vezivanje za tu osobu. Treća faza, endorfin preuzima i pored partnera se osećamo sigurno, stabilno i mirno. Sve nam je potaman. Imamo sve što nam je potrebno.
 |
Ali ne mora. Ljudska bića su sposobna za sve tri faze u isto vreme. Dok smo sa nekim povezani i bliski i ušuškavamo se u krevetu da mirno zaspimo, možemo da maštamo o divljem seksu sa mladjanim dizajnerom iz firme preko puta, ali da u isto vreme budemo romantično zaljubljeni u nekoga koga smo tek sreli na koncertu. Možemo, da. Isto tako sposobni smo da volimo više puta u životu. Naše vaspitanje i kultura umnogome utiču na naše ljubavne obrasce i predispozicije. Kao i naš ego. Vrlo često, ego je mnogo više povredjen nego mi sami. Ego nam ne dopušta slobodu koju kao ljudska bića imamo. Sreću koju nadjemo, sami smo stvorili.
Romantična ljubav je najmoćnija motivaciona sila u univerzumu. Instinkt toliko snažan kao i glad. Ljubav nam uzdiže i komplikuje živote. Zato i jeste tako dragocena…kada je nadjete.
Mislim da sam imala 7 godina kada sam pitala majku prvi put kako znaš da nekog voliš? - Kad želiš nekoga da vidjaš, čuješ, da budeš sa njim svakog dana. Onda znaš da nekog voliš. To je svakodnevna potreba. Kad ti taj neko postane svakodnevna potreba. Do dana današnjeg nisam našla nijednu bolju definiciju.
''World without love is a deadly place.'' – složile se se konačno i nauka i umetnost, i razum i osećajnost. Naš je zadatak da to nikada ne postane. Save the planet
Da li ste se ikada pitali zašto se zaljubljujemo? Iako smo toliko puta bili povredjeni, ipak nas u nekom trenutku neko toliko zaludi, da smo spremni da se prepustimo svemu. Opet. Sve ispočetka. Da volimo i da budemo voljeni. Bez obzira koliko nas to košta.
Zašto volimo – pita se Žana Poliakov
preuzeto iz Elle magazina:
Ovo je vek u kome ćemo konačno imati bračne zajednice ravnopravnih partnera. I ovo je vek kada ljudi širom planete žele da se venčaju samo onda kada su zaljubljeni. Ljudi žele da budu zaljubljeni. Novac, pozicija, kaste, klase manje ili više sve ono što je bilo, bilo je. Sponzoruše su fenomen koji nije izmislio naš postkomunistički režim, postoje i ''golddiggers'' devojke svuda po svetu, a posebno na američkom kontinentu. Pre toga vekovima su se mladje žene udavale (čitaj prodavale) starijim bogatim čikama. Vekovima unazad brak je bio pravno i ekonomski isplativa investicija gde neko investira novac, neko svoju mladost, lepotu, nevinost, ime ili čast. Žene danas menjaju sliku sveta jer su postale ekonomski stabilnije. Ne bih da kažem moćnije jer je to previše gruba reč, jer novac ne mora neminovno da donosi i moć. U primitivnim zajednicama, žene su takodjer bile ravnopravne. Jednaku količinu hrane su donosile kući kao i muškarci. Dakle, ovo je ''past forward'' za nas, nije novitet, ali…
Žene nikada na ovoj planeti nisu bile toliko obrazovane kao danas i nikada kao do sada nismo imale priliku da ravnopravna zajednica sa muškarcem, postane i uspešna veza. Kosmička unija sa nekim.
by Anchy
Sta reci o njima nego samo da su sretni...ovo vam je moj mawi medo(Emina) kojeg ja punjo volim i kojem vjecno dosadjujem u skoli =),,,,medjutim otkad se pojavio mis u njenom zivotu....----->emina meni pocinje dosadjivati ....ali jbg takve smo mi cure kad se "zaljubimo"....bar znam kome mogu vjecno dosadjivat kad je u pitanju moja ljubav hahha tu je Emina...da saslusa i da savjete....skupa su oko 8 mjeseci kad se sve sabere i oduzme hahaha zavidimo im....volu se puno....i puno jedno drugom znace u zivotu...sto i dokazuju iz dana u dan....
BY ANCHY
OVO SU meni VEOMA drage osobe... dushy moja sajra i brat Srbin ENVER hahah ma jbg volum ih puno....rijetko se ikad svadjaju i kad se posvadjaju to je radi sitnice....ali ta ljutnja traje 8 sekundi....ne daju da ima niko stane na put,znaju da odrzavaju svoju ...sto mi se najvise svidja kod njih...=)=)naravno i na njih sam sad malo bila ljubomorna ali sta cu ...razumiju oni mene....
DISU JEDNO ZA DRUGO =)=)=)=)=)
by Ancy
sta znaci ljubav i postoji li.......haha naravno da postoji...ovo su dvije moje dusice mawe...my mam and dad.....vojim ih punjooooo....sretno su zaljubljeni i vise od toga....vole gledati filmove i zezati se =) =) BENY I BEBE....ah cudna je ta njihova ljubav....naj bitnije od svega je plod njihove ljubavi JA 
...Ponosna sam na svoje roditelje i ne bih ih DALA za ....hmm Henry hahah
Najbitnije je da se volu,ljubu,grlu,mazu,vozu.....i naravno vole mene(TO moraju) =)
U mnogim momentima sam ljubomorna na njih ....jer moj mawi je u Londonu 
ali tu je mam da mi utjehu da i podrsku ......VOJIM VAS PUNjoooooooooo...nam,nam i kre,kre
by aNchy
Kada prodju sekunde,minute,sati,godine..Kada sjecanja postanu dio proslosti sjeti se mene,jer mozda jos uvijek postojim i mislim na tebe.U ovom gradu na istoj staroj adresi jos uvijek zivim.Setam istim ulicama sa istim ciljem,sa istom zestinom morala,sa istim zeljama i nadama...Mozda jos uvijek postojim i sanjam o boljim danima.Mozda jos uvijek kada zatvorim oci mislim na tebe..Tesko je preci preko svega i okrenuti ledja proslosti,tesko je zgaziti svoja osjecanja i nastaviti zivjeti.Tesko je gledati u tvoje oci,a ne vidjeti svoj odraz u njima...TESKO JE!!!
Cesto sjedim u svojoj sobi i sasvim sama pokusavam pronaci smisao zivota,ali smisao NE POSTOJI!!!Pitam se samo da li ti je stalo?Da li ti je ikada bilo stalo do mene?Da li kada zatvoris oci bar djelic sekunde pomislis na mene?Ponekad okrenem tvoj broj,cujem ti glas "TI i JA",al' nema nas.Toliko ti toga zelim reci,a ipak sve je to tako suvisno i povrsno...Sada dok sjecanja blijede i uspomene gore u vatri bjesa,pitam se da li je kasno?Pitam se da li se kajes zbog svega sto si za noc srusio?Pitam se da li se kajes,ali odgovora nema?!Vjetar ljulja zidine srca,a suze polahko naviru na oci..Proslo je toliko vremena,a ti si jos tu..Zar je tako tesko preboljeti nesto,sto nikada nije ni pocelo?Kazes da ne mozes voljeti,ali ti to ne zelis.Drugima nanosis bol da bi postedio sebe,osvrni se,pogledaj malo,otvori oci,jer neki to nezasluzuju,ZAR NE?!
by Beny
Da li ste se ikada zapitali kako naučiti da se bolje ljubite?
